Prehrambena Industrija - Srbija

Prva isporuka arktičkog leda sa Grenlanda stigla u Dubai da rashlađuje pića u otmenim restoranima

Pokrovitelji blistavih barova u Dubaiju mogu da pijuckaju napitke ohlađene kockom drevnog arktičkog leda isklesanog iz grenlandskog ledenog brega i otpremljenih u emirat – tako da se on više neće topiti u okeanu, već u veoma skupom piću.

Startap „Arktik ajs“ pretražuje fjord u blizini Nuka, glavnog grada Grenlanda, u potrazi za ledenim bregovima koji su se prirodno odvojili od ledenog pokrivača.

„Tražimo najprozračniji, a samim tim i najstariji i najčistiji led“, rekao je Malik V. Rasmusen, jedan od ko-osnivači kompanije za Si-En-En.

Kada uoče santu leda koja im se dopada, kranom je izvlače na brod, seku na manje komade i pakuju u izolovane sanduke.

Uzorak svakog komada ledenog brega se testira u laboratoriji kako bi se uverili da nema mikroorganizama ili bakterija. Zatim se led sa Grenlanda otprema u Dubai, prvo na jednom od skoro praznih teretnih brodova koji se vraćaju u Evropu, nakon što su isporučili proizvode na Grenlandu, a zatim na drugom brodu za Dubai, gde se ponovo pakuje i prodaje.

Iz „Arktik ajsa“ tvrde da nude nov način za korišćenje prirodnih resursa, promovišu nove ekonomske mogućnosti i podižu svest o Arktiku.

Za kritičare, slati led hiljadama kilometara brodovima na fosilno gorivo je čisto rasipništvo, posebno kada Dubai sam proizvodi led.

Verovatno jako malo ljudi razmišlja o poreklu leda u svojoj koka-koli, ajskafi ili koktelu, a u stvari to je veliki i vrlo profitabilan biznis.

Nekada su glečeri bili jedini izvori leda, ali to se pojavom mašina koje masovno proizvode led promenilo. Tržište kockica, blokova i drobljenog leda vredelo je više od pet milijardi dolara 2022.

U proteklih nekoliko decenija napravljeni su razni pokušaji da se prirodni led vrati u komercijalne svrhe, ali sa malim uspehom. Jedna kompanija je 2015. pokušala da proda kocke leda isklesane iz glečera Svartisen u severnoj Norveškoj, ali je njen plan propao zbog protivljenja lokalnog stanovništva.

Rasmusen se nada da će ciljanjem na prava tržišta uspeti.

Međutim, bilo je neizbežno da poslovni model koji podrazumeva izvoz značajnog prirodnog resursa koji nestaje, izaziva brojne kontroverze.

Komentari pod video-snimcima na profilu na Instagramu startupa „Arktik ajs“ prepuni su kritika. „Kao da činite dobro delo za planetu... Dok pomažete da se uništi!“ kaže jedan od komentara. Drugi se pita: „Šta je ovo, distopija?“

Rasmusen priznaje da je nivo ljutine koji je dobio na društvenim mrežama šokantan.

„Znali smo da će biti kritika, ali nismo očekivali da će to dovesti do pretnji smrću i stalnog uznemiravanja.“

„Arktik ajs“ tvrdi da su njihove operacije osmišljene tako da „minimalno utiču na životnu sredinu“, a već imaju planove za budućnost među kojima je i to da se brodovi na fosilna goriva zamene hibridnim ili baterijama.

Takođe obećavaju da će za tri puta smanjiti svoj ugljenični otisak u atmosferi – mada ova obećanja nisu vremenski oročena tako da je većina stručnjaka veoma sumnjičava.

„Biće potrebno mnogo energije za transport leda u Dubai u hladnjačama“, napominje Dženifer Frensis, viši naučni savetnik u Centru za istraživanje klime Vudvel.

Pored toga, taj led bi i dalje mogao da bude zagađen iz prirodnih izvora kao što su dim od šumskih požara, prašina ili čak pepeo od vulkanskih erupcija, dodaje Fransisova.

„Ovo bih svrstala u kategoriju trikova koji bespotrebno troše energiju i koji se dopadaju samo ultra bogatim pojedincima. Kladim se da niko ne može da razlikuje ukus leda sa glečera i običnog leda.“

Rasmusen ove tvrdnje opovrgava. Kaže da led sa glečera ima značajne prednosti: Drevni glacijalni led ima malo ili nimalo ukusa, što znači da ne utiče na ukus pića dok se topi – za razliku od leda napravljenog od vode iz slavine ili mineralne vode – a njegova gušća struktura znači da se topi sporije.

Reč je i o iskustvu, napominje. Dajući ljudima priliku da probaju led „koji čovečanstvo nikada nije zagadilo“ može pozitivno uticati na podizanje svesti o Arktiku i ranjivosti glečera.

Podizanje svesti moglo bi da bude jedina prednost poslovanja, napominje Fransisova. Ali, ističe da „sigurno neće biti ispričana priča o tome koliko je energije bilo potrebno da se taj komad leda ubaci u nečije piće.“

Drugi, međutim, nemaju problema sa konceptom komercijalizacije leda sa Grenlanda.

„Biće mnogo onih koji će negodovati“, kaže Džejson Boks, profesor glaciologije u Geološkom zavodu Danske i Grenlanda, „ali po mom mišljenju, ljubav prema ledu, estetika oblika i priča o ledu, daleko nadmašuju brigu o životnoj sredini."

Njegova fraktalna geometrija učiniće da izgleda kao mali ledeni breg u čaši, kaže glaciolog za Si-En-En.

„To je kao umetnost. To navodi ljude na razgovor. I naravno da će osetiti malo krivice što su deo problema globalnog zagrevanja.”